Mnogo je stvari ispričano o kafi, mnogo pitanja postavljeno – da li je kafa zdrava, da li se od nje mršavi, priča se da sprečava dijabetes, a možda čak i Parkinsonovu bolest. Uz kaficu se razmene silni tračevi (da li si čula da komšinica sa šestog sprata ima ljubavnika), ispričaju se najveće tajne, počinju ljubavi. Knjige imaju fleke od kafe, jer kada učimo za ispite do kasno u noć, kafa je naš najveći saveznik. Međutim, kako bismo pili kafu, bez njenog najvećeg saveznika, može se reći i kućice - šoljice? Zanemareni segment celog magičnog iskustva na sreću ne ume da govori, jer bi ratovi počeli kada bi šoljice propričale. Brakovi bi se raspali, prijateljice bi se posvađale, a možda bi nam i priznale da zapravo ne može da se sazna budućnost iz njih, te nas zamolile da ih operemo. 

Našli smo ipak nekoliko šolja koje umeju da prenesu iskustva i pitali smo ih kako je biti šolja za kafu. Ako ih kupite, pazite šta pričate pred njima! 

Francuskinje

 

 

Bonjour! Mi smo le šoljice iz le Pariza. Stigle smo nedavno u le Belgrade i potpuno smo se šokirale. U la la, koliko dugo ljudi ovde ispijaju cafe! U Parizu, ljudi cimnu kafu u bistrou i odu dalje. Ovde to definitivno nije slučaj. Mon Dieu! Piju iz nas satima, na terasama, u kafićima, a uz to još i puše! U Parizu naše koleginice rade nekih pola sata dnevno najviše, a u Srbiji, sacre bleu, nemamo ni minut odmora. Od kada je naš bistro osnovan, 1832. godine, nikad nismo duže radile, ni videle ovakav narod.

 

Po ceo dan ogovaraju komšije, političare, sipaju neku čudnu kafu koju zovu "turska", a nigde je drugde nismo videli osim u Srbiji, slušaju strašno čudnu muziku između tehna i arapskih tonova, troše više nego što zarađuju - stvarno čudan narod.

 

S druge strane, ovde ljudi tretiraju kafu kao svetinju, tako da nas definitivno više paze. Poklonjene smo nedavno jednom mladom paru, tako da uživamo u napornom poslu, često ih gledamo kako se ljubakaju, ali nam ni to ne smeta. Bar smo otišle u topao dom, a često nam radni dan počinje rečenicom - kafu mi draga ispeci!

 

 

Moderne šoljice

 

 

Nećete verovati šta smo doživele! Živomo u domu jedne naše poznate manekenke, koju nećemo imenovati, da je ne bismo blamirali. Preživele smo njen feng šui napad, navikle smo na njenu jutarnju jogu, oguglali smo na njene časove meditacije, ignorišemo to što u kući nema nikakve hrane, pa ni ratluka za uz kafu, njene dijete pred kasting, ali ovo je prevršilo svaku meru pomodarstva.

 

Za početak, mi smo šoljice za kafu, toplu čokoladu i čaj, tako da smo navikli da se u nas svašta sipa, ali neki dan smo osetile da je u nama neka strašno čudna kafa. Onda je objasnila svojoj drugarici, narodnoj pevačici, da je u nama kopi luvak. Šta je to? Najskuplja kafa na svetu - cena ide i do 600 evra po kilogramu. Što je tako skupa? Stižemo do odrvatnog dela.

Kopi je vrsta indonežanske kafe, koju pojede civetska palmašica iz čijih se fekalija posle varenja vadi ta ista kafa koju je ova životinjica pojela, sada obogaćena amino kiselinama, koje su kako kaže naša izgladnela manekenka zdrave. Eto šta su u nas sipali!

Ipak, moramo da priznamo da nam ipak malo imponuje što smo sad tako fensi, a nije ni loše kad vas koristi takva lepotica - obećavamo da se nećemo uobraziti.

 

Šarene šoljice

 

Pre neki dan nas je iz našeg doma, Home Plus-a, pokupila neka studentarija i preselila u studentski dom. Kad smo ih videle, mi se obradovale - fine šoljice za finu neku decu. Mislile smo, vredna i poštena omladina, verovatno moraju da uče, pa im treba kafa i dobre šoljice, sad će ispitni rok, a u nas dosta staje, a imamo i ove kašičice u našem timu, pa mogu i lepo da stave šećer, treba deca da ostanu budna da polože te ispite.

Kad ono! Nisu ljudi knjigu pipnuli. Piju pivo iz nas! Ej, pivo! Nema spavanja do pet ujutru. Kupili su nas samo zbog raznih boja, da se zna koja je čija, da nas slučajno ne operu. Katastrofa. Da su naša deca, ispisali bismo ih sa fakulteta. Slušaju neki tamo rokenrol, sviraju gitare, flertuju, a fakultet ništa. Mi im stalno ponavljamo - mi smo šoljice za kafu, a ne krigle za pivo! Ljudi! Ali ništa nas ne čuju. Sad smo stalno pijane, ponekad čak i jedu supu iz nas, jer nema drugog posuđa - studentski život!

Sa druge strane, iako bi nam možda prijalo da se naspavamo, pored ovih studenata se osećamo potpuno podmlađeno!

 

Čaše, odnosno uljezi

 

Kad smo bile male, želele smo silno da postanemo šolje. Ljudi su nam stalno govorili - ne možete vi to, vi ste čaše, niste šolje! Prestanite da sanjate! Sedi di si, ni za di si, nisi! Govorili su nam da se uklopimo. Previsoke smo da budemo šolje, providne smo, vide oni da smo mi čaše. Ali mi nikad nismo prestale da sanjamo. Znale smo da je nebo granica, da ako veruješ u sebe, možeš da budeš šta god poželiš. I tako je i bilo. Danas imamo uspešnu karijeru kao šolje za ajs kafu, radimo u letnjim danima kod jedne starije gospođe koja je prepoznala naš talenat i nije pokušavala da nas pretvori u mediokritete društva, već nas je pustila da budemo ono što jesmo. Ne lomimo se. Sa koliko god leda da se suočimo, mi smo uvek nasmejane i tople. Odaćemo vam i njen recept za tu čuvenu kafu, ali nemojte da nas odate: 200 ml jakog crnog espresa, kašika kondenzovanog mleka i malo sladoleda! 

 

Uvek verujte u sebe! 

Nadamo se da ne mislite da smo blesavi ili ludi što razgovaramo sa šoljicama za kafu. Svima treba neko ko će nas saslušati, bilo da smo domaćica, lekar, vodoinstalater ili lepo posuđe. A kada shvatite da i male stvari kojima ne poklanjate mnogo pažnje imaju dušu i to kakvu, videćete i da se u njima krije šarm koji vam može oplemeniti život. Osluškujte svet oko sebe - nikad ne znate šta univerzum želi da vam poruči, možda baš kroz šoljicu.